HR - Ljudski Resursi - Srbija

U iščekivanju novog zakona o radu

Predlog novog zakona o radu trebalo bi da bude gotov do kraja godine, kažu naldežni. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju.

Radno pravo po meri zaposlenih, poslodavaca, ali i stranih investitora je ono što bi trebalo da pomiri - novi zakon o radu. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju. Nadležni kažu da konačnih rešenja još nema, ali da bi do kraja godine, predlog zakona trebalo da bude gotov.

Jedina izmena o kojoj su svi saglasni jeste ukidanje isplate otpremnina za ceo radni staž, bez obzira na to koliko je ostvareno kod poslednjeg poslodavca.

U proteklih sedam godina o tu odredbu ovajdili su se zaposleni u javnom sektoru, dok privatnici upravo zbog nje, iskusne radnike sa više od 20 godina staža nisu ni zapošljavali. U razvijenim zemljama za takve probleme ne znaju.

"Tamo zaposleni otpremninu dobija za godine provedene kod sebe u firmi a on može da tuži svakog prethodnog poslodavca ukoliko mu nije isplatio otpremnine", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se javlja i problem što je jedan deo zaposlenih radio za neke društvene firme koje su propale pa su sindikati napravili kompromis da deo otpremnine isplaćuje država.

Rajić kaže da dogovor treba da naprave vlada i sindikati.

Svaka druga novoosnovana firma kod nas ugasi se u toku prve tri godine, zbog toga poslodavci traže da rad na određeno vreme, umesto jedne traje tri godine.

Dragan Zarubica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije pita kako čovek koji radi na određeno vreme jednu, dve ili tri godine može da stvori porodicu i kakvu sigurnost može da ima.

Predstavnici zaposlenih sadšnjem zakonu najviše zameraju lošu primenu u prksi. O novim rešenjim moći će da sude tek kada ona stignu na Socijalno ekonomski savet.

"Lansiraju taj fleksibilni rad, skraćenje porodiljskog odsustva na tri meseca, kao mogućnost, zamislite bebu koja se ostavlja posle tri meseca nekom na čuvanje, skraćenje godišnjeg odmora, prvi deo na deset dana, smanjenje drugih prava što se tiče bolovanja nekih drugih naknada", kaže Zarubica.

U ministarstvu rada kažu da idealnog rešenja nema, ali da se o tom zakonu moraju pitati sve strane.

Ministar za rad i socijalna pitanja Jovan Krkobabić kaže da treba dobro promisliti kako bi našli rešnje koja su prihvatljiva i za poslodavce i za radnike a istovremeno ekonomski moguća.

"Moramo i tu da vodimo računa da ono što radimo bude u skladu sa standardima Evropske unije da ne bi smo dva puta radili isti posao", rekao je Krkobabić.

Za sada postoji saglasnost da je postojeci zakon omogućio bujanje sive ekonomije, neplansko trošenju novca za otpremnine, različite aršine za zaposlene u privatnom i javnom sektoru. Sindikalno organizovanje kod privatnika, ostalo je na nivou dekoracije, dok je u javnim službama i prenaglašeno.